Bez posebnog imena

January 22, 2012 § Leave a comment

Budva. Leto, 2003. Čuvene plaže Mogren 1, Mogren 2. Ričardova glava.

U daljini vidimo grupu ljudi koja skače sa stena visokih 7 i 18 metara. Društvo se priseća skokova iz 2002. Odlučujem da budem deo priče i sa još troje krećemo put stena.

Kamenje je bilo sve oštrije. Niko od nas nije poneo papuče. Skapirali smo da bi najbolje bilo da idemo bosi. Sada kada smo već na više od pola puta, nije imalo smisla vraćati se nazad. Dolazimo konačno do stena.

Gledajući iz daljine na te stene, pomisao o skoku u vodu nije delovalo strašna. Pogled na vodu sa visine od 7 metara, za mene je bila užasavajuća. Nisam mogao dalje. Jedan ortak je odustao, i vratio se nazad. Drugi je bio na dobrom putu da uradi isto. Zakoračio je ka meni, pogledao me i izgovorio: “A u pičku materinu!” I trkom nestao ispod stene. Deca su počela da skaču oko mene. Nisam bio u stanju da savladam strah.

Onda sam na vrhu one od 18 metara ugledao jednog dečka, sadašnjeg fudbalera Partizana. Na par metara ispod njega je stajala uklesana ploča posvećena nekom nastradalom čoveku. “Od ajkule”, pričali su mnogi. Scena koju nikada neću moći da izbrišem iz glave je trenutak kada se prekrstio i ravno skočio prema vodi. Mlatio je rukama i nogama, dok je telo ubrzavalo. Svega sekundu, dve pada.

Na meni su bila dva izbora – ili ću se vratiti putem kojim sam došao, rizikujući da se iskasapim još više, ili ću skočiti i otplivati do obale. Uradio sam ono što i nebrojeno puta do tada. Zažmurio sam i počeo da brojim. Jedan, dva, tri… skočio sam u vodu. Tih nekoliko trenutaka do dodira sa plavim ambisom, delovali su kao večnost. Srce je tuklo kao one jedne godine kada je Partizan u rukometu uspeo da stigne 7 golova razlike i na kraju pobedi (ako se dobro sećam).

Sada je januar 2012. Sedim u svojoj sobi, gledam kroz prozor na oblačan dan, čitam Ivana Minića. Danima unazad razmišljam o potezima koje sam povlačio u životu. “Linija manjeg otpora” po kojoj sam hodao. “Uradite ono što je potrebno, ne ono što najmanje boli” je tekst koje me je podsetio na tu Budvu 2003. Vratio sećanje na mnoge druge stvari, došao kao rezultat na neka moja razmišljanja.

Nekako osećam da će ova 2012. biti dobra godina.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

What’s this?

You are currently reading Bez posebnog imena at Visionary.

meta

%d bloggers like this: