Sneg u februaru

February 4, 2012 § Leave a comment

Kako?

Image

Advertisements

Sunlight

February 3, 2012 § Leave a comment

Sunlight hurts my eyes

20120203-175844.jpg

BLOGirao

February 2, 2012 § Leave a comment

wake up. create. SHAMEFULLY STEAL. bed. repeat.

Image

Agonija u minusu

February 2, 2012 § Leave a comment

Peto jutro kako ustajem u 5h. Po neki put pritisnem “Snooze” pa se istežem još koji minut. Napolju je hladno. Minus. Zaledila nam nafta, pa trošimo struju. Niskokilovatna grejalica nije ni za k…. Kaloriferom dogrevam kupatilo.

U kolima sat kaže -13. Pišem ortaku na skajp da se smrzavam gde stignem.
“Kako, gde stigneš? Na poslu ili kući?”
“U krevetu kod kuće. U kolima na putu do posla. Napolju na pauzi. Svuda po malo.”

Nažalost, grejem se na naftu. Neka cev koja sprovodi istu do kotla je zaledila. Tako da grejanje neće da radi. Klima neće da radi. Bugarski kalorifer koji sam kupio ove godine je đubre. Agonija.

Htedoh ortaku na kruzeru da napišem kako će zbog samo jedne stvari žaliti što je ovde kada odluči da batali brod – Beogradske zime.

Kada će to leto… Minus off.

O propuštenim prilikama

February 2, 2012 § Leave a comment

Dva druga, dve različite priče…

Priča br1. Srednja škola. Bio sam jedan od retkih koji je imao komp. Na nekom, tek izašlom Fotošopu, pravim fore za koje sam mogao bez problema da koristim i Peint. A onda sam pronašao jezičak sa efektima. Posebno sam voleo kocke. Mislio sam da sam mnogo velik ako bih uvezao sliku u program i pustio da odradi efekte.

Pokažem ja to ortaku. Dobih par “Vauuuu” uzdaha. “Eto, predajem ti sveto znanje u ruke. Mudro ga koristi.”

Ortak je voleo jednu stranu, mega popularnu zvezdu. Njen glas, njen izgled. Njene slike. Startovao je Fotošop. Počeo je da se igra…

Nekih mesec dana kasnije, krenuo je da mi priča kako je počeo da se zeza sa sajtovima, besplatnim hostinzima, banerima, stranicama i sl. Kaže da će ga njegovi ubiti jer se konektuje preko 041, ali ide noću kada je jeftinije. Otišao sam do njega.

Malo je reći da sam se gušio od neuzvraćenih “Vauuu” uzdaha u sebi. Napravio je vrhunske slike koje sam viđao po sajtovima sa abstraktnim fotografijama i sl. Slika u slici, neke izbledele fore, ubačeni dodaci, lejeri… Nije koristio unapred definisane obrasce za sajtove, nego je pravio svoje u fotošopu pa dodavao HTML kodove. Tada su besplatni hostinzi dozvoljavali do svega par stranica, pa je morao da kombinuje i spaja nekoliko naloga. Sećam se i adrese sa .TK završetkom. Oduvek sam umeo da motivišem ljude.

Opet nekih mesec dana kasnije, kaže da su mu neki ljudi ponudili besplatan hosting. Kaže i da je imao preko hiljadu poseta dnevno. Imao je desetak razmenjenih banera. Posle nekog vremena je batalio sve. Tada nisam znao koliko ozbiljnu stvar je napravio.

Priča br2. Posle x godina se vidim sa drugim ortakom. Davno je prošla osnovna, srednja je bila pri kraju. Sedeli smo ispod desetogodišnje jelke i uživali limunadu i letnji povetarac. Doneo je hrpu papira.

“Hoćeš da ti pročitam neke stvari koje sam pisao. Zanima me tvoje mišljenje.” Pesme su bile u pitanju. U to vreme sam čitao Zmaja i Lazu Kostića. Oduvao je obojicu. “Ložiš me da si ti ovo pisao?”
“Ne!”

Ohrabrio sam ga da nastavi. Par godina kasnije, šalje mi fajl od 400 strana. “Pročitaj, zanima me tvoje mišljenje.” Gutao sam stranice ko plazma prasiće iz Steline. Čini mi se da sam uhvatio u svakoj od tih 400 strana po barem jedan dobar momenat. Smejao sam. Plakao. Tražio sam se. Živeo sam taj lik. Ohrabrio sam ga da piše dalje.

Skoro smo se ponovo videli. Reče mi da su ga sa nekog sajta zvali da se pridruži ekipici u pisanju itropovanih tekstova. “Imaš dara”, rekoše, “takav jedan nam nedostaje. Možda bude neke kinte…”
“Nisam siguran da mogu sve to da postignem.” Imao je ozbiljniju priču u igri. Igri koja u Srbiji donosi ozbiljan novac, ako ispadne kako se planira. Odustao je od tog pisanja. Posvetio se nekom svom.

Zajedničko obojici je što nijedan nije znao “pravila” internet biznisa. Voleli su ono što su radili i bili su jako dobri u tome. Ustvari, bili su predobri. Jedan u pisanju, drugi u fotošopovanju. Obojica su batalili. Internet zajednica je ostala siromašna za one koji vrede…

Dok ih ne obrlatim opet.

Dva druga, dve različite priče…

Priča

February 2, 2012 § Leave a comment

Istripovao sam priču.

“Bio jednom jedan dinosaurus. Velik. Strah i trepet. Lovac. Svi su ga se plašili. Grizao je. Kidao je. Jedini. Najveći.

Živeo je u izobilju. Stigao je dotle da nije morao da lovi više. Nije morao da grize. Drugi su mu prinosili. Drugi su ga hranili. Drugi su se žrtvovali. Zverke koje bi se pobunile, surovo bi bile kažnjene od drugih zverki. Jer ON je jedan jedini.

Ali vremena se menjaju. Došli su novi dinosaurusi. Mlađi, veći, jači. Strašniji. Oni slabiji su polako prilazili njima. Jedan jedini je stario. Sve su mu manje prinosili. Polako, zverke su počele da ga napuštaju. Jedan jedini je zaboravio kako je to loviti… gristi… kidati. Jedan jedini je ostao sam. Jedan jedini je umro.”

Ko skapira…

Sa Win na Mac OS

January 30, 2012 § 4 Comments

Sinoć sam čačkao komp i rekoh ajde da vidim da li mi je neko odgovorio na komentar u tekstu Ivana Minića “Zašto koristimo Apple proizvode…“. Bio sam neprijatno iznenađen kada sam video da moj komentar nedostaje. To je ok. Ispravka – ipak postoje 😉

U principu, slažem se sa svime što je navedeno u tekstu. Sem…

Za početak da vas upoznam sa mojim Mac-om:

1. Zamerka na kvalitet izrade. Često umem da otvorim po nekoliko tabova u Chrome-u i gledam youTube, youj…; takođe često koristim Skajp i nekad vodim duže razgovore. Tokom ovih radnji, kompjuter počinje da se zagreva. Nakon tri meseca, primetio sam neravnine sa donje strane lap topa. Nakon 6 meseci, evo kako lap top izlgeda:

Image

2. Ekran. Poredeći sa drugim lap top-ovima koje sam koristio, ovaj zaista ne škripi kada ga uzmem u ruke, ekran nije raskliman ni posle 1000 otvaranja i zatvaranja, i stvarno je lep osećaj dok kucam. Međutim, relativno skoro sam uočio naprslinu:

(donji desni ugao)

Koliko se sećam, nijednom nisam zakačio vrata dok sam šetao s lap topom po kući, nijednom nisam naglo spustio torbu u kojoj ga nosim, ama nijedne situacije se ne sećam da sam na bilo koji način mogao ovo da napravim. Prethodni lap top, tačnije moj prvi, tadašnji IBM Think Pad, svakakve stresove je preživljavao – sve ovo gore što sam pomenuo, njemu se desilo, još mi je i ispadao. Nije bilo spoljašnjih oštećenja.

3. Softver. Od kako sam prešao na “Lion”, pregrevanja su nestala (možda tripujem) i čini mi se da radi brže. Međutim, čini mi se i da mi se zakucava češće, pogotovu ako ga nekoliko dana držim na režimu “zatvorim lap top/otvorim lap top”. Prostije rečeno – na stendbaju.

Posebno veliki problem imam kada držim otvoreno nekoliko fajlova iz Word-a – potrebno mu je ozbiljno vreme da se “podigne”, u smislu da kada poželim da dopišem nešto, nekada moram da čekam i više od minut da se pokrene. Rešenje je svakako da restartujem sistem, i uvek radi normalno nakon toga.

4. Ne mogu da namestim alernativno at (@). Vidite da pišem latinicom. Kada hoću da se ulogujem negde, moram da promenim tastaturu na EN da bih upisao “at”, pa posle da vratim na SR. Nije posao, znam, ali smara. Negde sam “kao” pronašao da može da se napravi kombinacija tastera, i probao sam, ali mi nije uspelo. Navikao sam na desno altBr + B. Jbg.

To je u principu to. Da ne bude da samo kudim, dodaću da je i meni gotivan “touchpad”, pozadinsko osvetljenje nemam, ali bih voleo, i jabučica na spoljnoj strani ekrana je kul. Kada radi normalno, onda “šuri” što bi rekao moj ortak. Kada trokira, onda zaEbe i WIN.

Toliko.